Грађански рат у Шпанији

После пада 1931. године, монархија, нова републиканска влада Шпаније укинула је аристократске наслове, значајно смањила оружане снаге, одабир вишак земљишта од станодаваца (преко 200 хектара). Већ није популаран код већине становништва, превише политизоване и пристрасне цркве, одвојен од државе.

Све ове реформе спроводе се неадекватно и изазивају снажну опозицију од значајног дела друштва. Побуна почиње 17. јула 1936. године у шпанском Мароку. 18. јула, баца се у ствари у Шпанију. Са стране путшиста – 80% највиших официра, углавном копнених снага. Од 27. јула побуњеници почињу да примају војну и техничку помоћ из Немачке и Шпаније – бомбардера СМ-81, Иу-52, резервоара ЦВ3 / 33, као и бројних добровољаца. Тек 16. октобра републиканци најављују оснивање сопствене, редовне народне армије, која укључује совјетске војне специјалисте и међународне бригаде антифашиста. Средином октобра, прва испорука бораца И-15, бомбардера АНТ-40 и (300) танкера Т-26 (са совјетским посадама) стигла је у Шпанију. Део војног терета пролази поред мора, у опасности да буде заробљен или уништен (на дну су три брода), део – жељезницом кроз Француску. На улицама бомбардованој од стране Легије Ваздухопловства «Цондор» у Мадриду, две недеље су жестоке борбе, након повлачења побуњеника и франциста. Међутим, Владу Франца признају Немачка, Италија, Португалија, бројне државе Латинске Америке. У фебруару 1937. дошла је друга битка за Мадрид. Французи (Шпанци и Италијани) су на приступу главном граду, заустављају их разбацани делови републиканаца и совјетска оклопна бригада Т-26 генерала Дмитрија (Пабло) Павлова.

И-15 (Цхато – «Снуб-носед»), половина равни (доње крило има много мању површину) Поликарпова, четири 7, 62 мм. митраљез, брзина 370 км. х, распон лета је 750 км. На основу тога је створена И-153, дубока модернизација И-15, «Галеб». Уведене увлачне стезаљке, оклопна оштрица, челичне форме су више усавршене. Наоружање: четири 7,62 мм. митраљез, 8 унгуидед ракета са 82 мм. шкољке, до 200 кг. бомбе. Брзина је 410—430 км. х. Распон лета је 740 км. Пуштен у рад до 1939. године (после рата у Шпанији), прилично успешно учествовао у сукобу у Халкину Голу. У финском рату се показало као осредње. У врућем љето 1941. године постало је коначно јасно да је развој идеје биплана, поред кратког трупа, и крупних «фаттија» – велика грешка Поликарпова. Од 1939. до 1941. произведено је 3.427 авиона

Ја-16 (надимак Совјетског Савеза – «Арсе», «јастреб», шпански, Францо војска -. «Рата» – окретан плен «Пацов» Републиканци «Москва» – «фли», у Кини – «Јанђи» – " Тхе Сваллов»). Први борац је ваздухоплов нижег ранга у СССР-у. Наоружање – четири 7,62 мм. Пиштољ схкас (систем Схпиталнии и Андреј КОМАРИТСКИИ, први на свету стопа – 1800 метака у минути, иако није увек задовољавајући поузданост) или два 20 мм,. оружје и два 7,62 мм. митраљез. Брзина на надморској висини је 450 км. х. Дужина лета износи 520 км. Ово су максималне перформансе авиона са једним редом, звијездом у облику мотора. Цанопи у стању да у потпуности затворити, међутим, због честих ометања, пилоти да остане отворен (као што се види у готово свим фотографије). До 1942. године инклузивно (83 авиона у крајњем године) произведено 10.300 примерака (не рачунајући неколико десетина произведен у Шпанији и Кини). Уз «Галеб» брутална-16 је кичма Совјетског ловаца на почетак Великог домовинског рата. Вођени искусан пилот, то није била лака мета, маневар бојно поље са њим Ацес оф тхе Луфтваффе покушали да избегну каже да, кажу; «Не би требало да возиш пацова у угао.» Међутим, прошло је време И-16

Бф. (Ме) – 109, серија Б (Бруно), борац, испоручен је францусцима у другој половини грађанског рата. У то време било је 7,92 мм. митраљез. До почетка Другог светског рата Ме-109 је добио четири митраљеза или, у другој серији, два митраљеза плус 30 мм. топ са 60 граната. Као нападни авион, носио је 250 кг. бомба. Брзина – пре модернизације, током рата у Шпанији свега 470 км. х, али до 1939, након што је заменио мотор (који је постао непријатно изненађење, првенствено за британске ваздухопловне снаге) – 570 км. х. Средином четрдесетих година његова брзина је достигла 620 км. х. Распон лета је 480 км. Укупно, од 1937. до 1945. године произведено је 34.000 Мессерсцхмиттс – 109

Хеинкел 51, борац франковске прве половине рата. Практично није било шансе против И-15. Наоружање – два митраљеза 7,92 мм, брзина 310 км. х, летни опсег 550 км.

…Побуњеници мењају правац главног напада и руше се на северу Шпаније – Баскије. 26. априла немачки пилоти уништавају град Гуерница. Ојачава своју диктатуру Франца – његова партија «Шпански фаланкс» ослободи се унутрашње опозиције. У то вријеме званична шпанска влада, која жели постићи стабилност, потпуно намерно замењује низ министара. Један снажни вођа се не појављује. Републиканска војска исцрпава снаге у безуспешним фронталним нападима безначајних предмета.

Организована према стаљинистичким обрасцима службе безбедности Републике, обрађују истакнуте личности марксистичке партије Шпаније (шпански ПОУМ), развија масовни слепи терор. Многи шпански комунисти, као и доласци из цијелог свијета интербригадовтси почињу да се разочаравају у свом раду, њихов морал се брзо пада. Последњих успеха републиканци постижу на почетку офанзиве у граду Брунет; (управо западно од центра Шпаније), онда се уплету у контрадикторне наредбе, изгубе 25 хиљада људи против 10 хиљада од непријатеља, а заједно са њима и изворно јединство. 18. августа републичке јединице напуштају фронт. 60.000 људи је заробљено.

Италијанске подморнице организују лов на бродове који снабдевају робу која се још бори у другим позориштима војних операција, републиканаца. Почетком септембра, постоји морска битка; Франковачки флагсхип озбиљно оштети и одлази из конвоја. Подстакнута овим, незнатним у суштини, успех, републиканци одлучују да одрже одлучну офанзиву на копну (Зарагоза, североисточно од Шпаније). И опет, њихова група од 80.000 људи се одваја у неуспешним нападима секундарних насеља, а затим производи особље које је за свакога непотребно. Почетком октобра, направљен је нови покушај за преузимање Зарагозе. Главна нада је сада за 50 совјетских брза БТ-5 тенкова. Националисти отварају поплаве канала за наводњавање. Танкови заобиђују појављена језера, заглави се у блату, или далеко од пратеће пешадије. Битка се завршава 17. октобра. Републиканци губе 30.000 људи убијених и рањених, више од 30 тенкова, фрањеваца – 20.000 људи.

Гусјеница БТ-5. Наоружање: 45 мм. пиштољ, 115 граната, упарен са топом митраљеза 7.62. Резервација: чело, страна тела 13 мм., Чело, страна торња 13 мм. Брзина дуж аутопута износи 52 км. х на гусенице, 72 км. х на точковима. Посада од 3 особе. Тежина 11 тона. Резерва снаге на аутопуту на стазама 150 км, точкови – 200 км. док се гумени обруч испразни након 150 км. километража. Специфична снага је 35 КС. (виши од оних савремених тенкова). Притисак на тла 0, 65 кг. видети са обученим госеничарима, 5,65 кг. види на точковима. Број возила произведених од 1933. до 1934. године – 1880. Већина тенкова је изгубила у првим месецима рата. Од 1942. године, машина се углавном преноси на задњем делу, као обуке, неки од БТ-5 провоевало до 1945. године, учествујући, између осталог, у поразу од Квантунг војске

Картица је ЦВ3 / 33 (Царро велоце ЦВ-33), иначе, по имену компаније – «Ансалдо». Наоружање: два 6,5 мм. митраљез. Резервација: чело кућишта је 15 мм, плоча 9 мм, чело сипања 15 мм, плоча од 9 мм. Посада 2 особе. Тежина 3,5 тоне. Брзина дуж аутопута износи 42 км. х. Резерва снаге је 150 км. Специфична снага 12 КС Произведено је 1400 примерака

Т-26. Фотографија посљедица борбе касних тенкова за Дубно-Лутск-Броди. Први серијски класични совјетски тенк, учествовао је у многим биткама, пуштена је у рад после много проблема са сломљеним моторима и зграде скупштине (укључујући меке челичне). Тешкоће су елиминисани након што су произвођачи су дали дозволу да доведу у оригиналној шеми која је повезана са функцијом домаће технологије, промене. Наоружање: прва серија – пиштољ од 37 мм, 7, 62 мм. пиштољ два торња, а затим у моно-куле остварењу 45 мм. пиштољ, два 7, 62 митраљеза. Резервација метке чело, страни трупа 15 мм, чело, поред кула 15 мм.. Посада је три особе. Тежина 8 тона. Брзина дуж аутопута износи 30 км. х, резерва снаге је 120 км. Заслужен загрљај ветеране Великог домовинског рата – «за време доброг резервоар, без тога, морали смо да будемо веома тешко.» Прототип – енглески (два кула) шест тона «Вицкерс». Упркос неким разликама у резервацији могао ударио противника, немачки, Т-3 је скоро као уверен као што је – да. Али, радионице совјетску танкер на цистерна опсега – 6,5 часа (понекад 300 метара у правој линији и назад у хангар), Герман – 50—120 сати (скоро спаљен ресурса оклопних возила). Од 1931. до 1941. године, прикупљено 11218, Т-26 (пола совјетски тенк флота на почетак рата)

АНТ-25. Авион, створен у СССР-у посебно за успостављање светских рекорда (1933). Максимално трајање лета је 75 сати, опсег је 12 411 км., Брзина је 240 км. х. Посада од три особе. Војна верзија је ДБ-1 (АНТ-36), брзина крстарења је 200 км. х, оптерећење бомбе 1000 кг, борбени радијус од 2000 км. У овом облику, изграђено је 24 аутомобила, ваздух је ретко подигнут, и коначно су кориштени као мета на аеродрому. 18. јун, 1937 мрав-25 са посадом од Валериј Цхкалов, Г. Баидукова, Белаков скида са аеродрома Схцхелкова (30 км. Од капитала) и да лети на релацији Москва-Северни пол-Унитед Статес оф Америца. Слетање се одвија на аеродрому Пеарсон, Ванкувер, Васхингтон (сјеверозападно од САД-а), са огромном групом људи. Касније је авион експлодирао поглед на брод врати у СССР-у, да нам је време нађе уточиште у музеју Нижниј Новгород. Његов близанац, такође је одлетео за Америку, већ под контролом посаде М. Громов, сада живи у музеју Цхклавоск (Селково). Због своје харизме В. Чкалов успоставља топлу, повјерљиву везу са Американцима. Врати, који је постао пилот светска звезда, на броду «Нормандија», стицајем околности, легенда екрана Марлен Дитрих, немачка и америчка глумица. Чкалов даје букете цвећа, даје знаке пажње и слично, до тачке у којој се појављују сталне гласине о роману. Једна ствар је јасна: таква ствар као «меке моћи», евиденцију само за записник је често много важније за безбедност земље него гомила скупих оружја и гласним изјава да «смо сви ће победити», или «наши пријатељи – само војска и морнарица». АНТ 25 итинерера много да се створи атмосферу за решавање проблема великих пошиљки о зајму и најму у критичном 1941 – без којих, можда, Совјетски Савез би изгубио рат