Ова књига намењена је свима који желе да сазнају више о Богу, Библији и хришћанском животу. У овој књизи разматрају се поједине научне теме и њихов однос према библијским текстовима. Задатак аутора био је да читаоцу покаже да Библија и научне дисциплине нису у противречности, већ да потврди њихову међусобну усклађеност и сагласност. У књизи се не говори о религиозности, црквеним учењима и деноминацијским разликама. Такође, они који проучавају Библију ради службе проповедања пронаћи ће много корисних сазнања о распрострањеним грешкама у тумачењу Светог писма. Библију не треба тумачити, она саму себе веома добро објашњава. Библију је потребно проучавати и удубљивати се у њу. Сви цитати преузети су из „Serbian синодалног превода Библије“.

Библија није бајка, нити збирка легенди и фантастичних прича. Библија је историјска књига коју су написали сведоци догађаја описаних у њој. Њену веродостојност потврђују открића у археологији и астрономији, а она такође описује историјске догађаје у којима је Бог интервенисао у животима појединаца, народа и цивилизација.

Ова књига биће леп поклон како хришћанима, тако и људима који траже Бога, Спаситеља својих душа, и вечни живот с Њим.

Желимо вам пријатно читање!

Када читамо Библију, постоји неколико правила којих се треба придржавати.

Прво — Библија је написана на основу сведочанстава очевидаца догађаја који су у њој описани.

Друго — да бисмо проучили неку тему или догађај описан у Библији, потребно је пронаћи најмање два или више места у Светом писму која говоре о теми коју проучавамо, како бисмо у потпуности разумели оно што је написано. На основу само једног места у Библији не можемо расуђивати нити доносити било какве закључке о прочитаном. Библија сама себе објашњава.

Четврто — у Библији се говори о три основне теме: о Богу, о човеку и о односима између Бога и човека.

Предговор

Захваљујући открићима у физици, хемији, астрономији, науци о материјалима и медицини, побољшава се квалитет нашег живота. Јер наука и људи који се њоме баве, својим радозналим умом, упознају свет који је Бог створио за шест дана, и то је прекрасно. Али завист, гордост и надменост чине сва достигнућа бескорисним и узалудним.

Вера у Бога има за циљ да преобрази грешну људску природу и учини човека исправним, односно праведним. Вера у Бога Библије није намењена томе да успорава развој науке, већ да човека доведе у стање незлобивости, одговорности, уздржаности, брижности, милосрђа и тако даље...

Вера у Бога Библије није у супротности са научним истраживањима. Напротив, савремена научна открића потврђују оно што је записано у најстаријим библијским текстовима. Библија је најстарији историјски документ који говори не само о прошлости човечанства већ и о његовој будућности. Библија се односи на социологију и друштвено право, регулишући односе између Бога и човека, међу људима, као и однос људи према држави.

„Религија мора бити логична, а наука мора бити етична.“

Замисли следећу слику: желиш да својим потомцима у будућности пренесеш веома важну поруку која би била разумљива и после сто година и после десет хиљада година. Којим стилом или каквим сликама би описао своју поруку? Које се слике твога света неће променити ни после хиљада година?

Светлост и тама, дан и ноћ.

Слика звезданог неба, осим седам звезда или планета најближих Земљи. Све остале звезде су релативно непроменљиве на звезданом небу.

Људске потребе за одржавање живота: потреба за храном, потреба за стаништем, потреба за одећом.

И управо је Библија написана таквим стилом. Током четири хиљаде година, од приближно седамдесет језика, до наших дана сачувала су се само два језика без промена. То су хебрејски (јеврејски) и мандарински (традиционални кинески). Сви остали језици су се, на овај или онај начин, мењали током времена. И ето, у таквим променљивим условима желиш да својим потомцима пренесеш како је све почело.

На самом почетку свог хришћанског пута сусрео сам се са противречностима у тумачењима Библије. Почео сам да читам књиге које су написали хришћански аутори. И увидео сам да, колико има аутора књига, толико има и мишљења о библијским текстовима, а њихови закључци су једноставно противречили једни другима.

Нехотице сам себи поставио питање: а где је мишљење Аутора Библије? Зар је Онај Који је саставио библијске текстове (39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета) заиста писао толико двосмислено?

Када узмемо Библију у руке, нико нас не приморава да постанемо критичари онога што је написано. Аутор ових текстова има безграничну старост и искуство у свакој области свих наука које су постојале у прошлости, постоје у садашњости и постојаће у будућности.

Критичар оцењује неко дело у складу са својим знањем и представама у одређеној области науке или културе. Али како ти, као критичар, можеш да оцениш Аутора Библије, Који је створио оно што ти проучаваш?

Мислим на Васељену, са свим њеним силама међусобног деловања материје и физичким законима, укључујући и тебе, „критичара“.

За почетак, ти као читалац библијских текстова треба да одредиш свој однос према Аутору Библије. Ко је Он за тебе? Аутор Кога одмераваш на ваги сопственог схватања и разумевања или Учитељ Који зна и разуме много више него било ко од оних који су икада живели или данас живе на планети Земљи?

Дакле, ако си критичар, онда је Библија за тебе само књижевно-историјска књига, скуп текстова древних писаца. Ако је Аутор за тебе Учитељ, онда је Библија за тебе Уџбеник (не мешати са Талмудом).

Твој однос према Аутору Библије убудуће ће променити читав твој живот и начин на који доживљаваш свет у којем постојиш, ма какав он био. Али нико никада није остао равнодушан према библијским текстовима.

Навешћу само три текста из Библије (а има их много више) у којима Бог говори о Својој књизи.

„... и предан преко анђела руком посредника. Али посредник није посредник једнога, а Бог је један.“ (Галатима 3:19–20)

„Бог, који је некада много пута и на разне начине говорио оцима преко пророка.“ (Јеврејима 1:1)

„И ово пре свега знајте: да се ниједно пророштво Писма не може тумачити само од себе. Јер никада пророштво није дошло по вољи човечијој, него су свети Божји људи говорили покренути Духом Светим.“ (2. Петрова 1:20–21)

На основу ових текстова видим да је Бог један, а нас, људи, има много; да су пророци писали своје књиге по Божјем диктату и да су те књиге касније ушле у збирку канонских текстова.

Библија се још назива Свето писмо или Реч Божја, што она и јесте. Сматра се да је Библију писало приближно четрдесет пророка који су живели у различитим временима.

Свето писмо писано је током 2100 година, или чак и дуже, приближно од 1800. године пре наше ере до 350. године наше ере. Стари и Нови завет.

Библија није мудрост стараца, нити су то филозофска размишљања, већ Реч Божја. У том светлу, Библија није само збирка пророчких књига, већ јединствена књига коју је написао један Аутор.

Однос према библијским текстовима

Како се Исус односио према Светом писму? Јер Исус је за нас, хришћане, узор и мерило ходања за Богом и пред Богом.

Ево неколико Исусових изјава из текстова Новог завета.

„Ако оне назва боговима којима реч Божја би, и Писмо се не може укинути.“ (Јован 10:35)

За Исуса су библијски текстови били и остали неоспорни (аксиом) — „Писмо се не може укинути“.

„А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.“ (Матеј 22:29)

Исус је такође учио да су библијски текстови и њихов Аутор нераскидиво повезани.

„И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им шта је за Њега у свему Писму.“ (Лука 24:27)

Учио је Своје ученике да је Он, Исус, испуњење свих пророчанстава записаних у библијским текстовима.

Библија, свети текстови, Писмо (све је то једна те иста књига), говоре о три основне истине:

О Богу.

О човеку.

О односима између Бога и човека.

Све што је написано у Библији односи се или на Бога, или на људску природу, или открива односе између Створитеља и Његовог створења.

Исус се према Светом писму односио као према непогрешивој и непроменљивој Речи Божјој. Свето писмо кроз историју приказује Божје деловање на Земљи међу људима. Целокупно Писмо говори о једној Личности — Исусу Месији, потомку цара Давида и Аврама, патријарха целокупног израиљског народа, за који су и били написани Закон, Писма и Пророци.

У Мојсијевом закону постоји следећа заповест:

„Није довољан један сведок против некога ни за какву кривицу, ни за какав преступ, ни за какав грех којим би згрешио; на речима два или три сведока нека се заснива свака ствар.“ (5. Мојсијева 19:15)

Такође:

„... на устима два или три сведока нека остане свака реч.“ (2. Коринћанима 13:1)

Узмимо ово као основу за разумевање и проучавање библијских текстова. Дакле, о чему говоримо? Да бисмо разматрали било коју тему из Библије, неопходно је да се ослонимо на најмање два или три одломка из Библије који се односе на тему коју проучавамо. На основу само једног библијског одломка не можемо доносити никакве закључке.

„Религија мора бити логична, а наука мора бити етична.“

У овој књизи сви текстови настали су на основу мојих проповеди о Богу и мог личног проучавања библијских текстова. Ако се нешто подудара са делима других аутора, то значи да читамо и проучавамо исти извор нашег знања — Библију, Свето писмо.

Такође сам сматрао потребним да поделим откривење Крејга Ф. Питса, изражено у песми „Мастило вечности“.

Предлажем вам своја духовна блага, која сам и сам примио од свог Створитеља и Чувара.